Iz ugla pisca: „Serafim“

Lik Nemanje Lukića, vampira, obaveštajca i putnika kroz prostor i vreme, pojavio se prvi put u romanu „Konstantinovo raskršće“ pre 15 godina i, kao što to često biva, književni junak se oteo od svog tvorca i počeo da živi svoj život. Moja prvobitna ideja je bila da on bude tek jedan od mnogih likova u knjizi a da je glavni lik Konstantinovo raskršće samo, tačnije – grad Niš. Međutim, Nemanja se pokazao kao vrlo uporan (što, inače, jeste jedna od dominantnih osobina besmrtnih osoba, druga osobina je – radoznalost) i dolazio mi je u redovne posete tokom svih ovih godina terajući me da pričam njegovu priču dalje.

A kakva je to priča?

Kao reka, jedna od onih koje teku među stranicama, nižući događaje, objašnjavajući istorijske potrese i mene, plime i oseke, dovodeći sa sobom nove junake, izmišljene i stvarne. Tako je Nemanja organizovao Sarajevski atentat i vrbovao Gavrila Principa, pomogao Ivi Andriću kada se u Berlinu zamerio nacistima, šurovao sa Randolfom Čerčilom, pio i polemisao sa Mustafom Golubićem, nadmudrivao Tita i na kraju, sasvim iznenada, obreo se u savremenom Beogradu, ničim neizazvan, da ponovo uspostavi tajnu organizaciju „Zavod za istraživanje Onostranog“ koju je osnovao zajedno sa Dragutinom Dimitrijevićem Apisom 1904. godine, nakon Majskog prevrata u kome je uzeo učešće. U jednom trenutku morao je da pristupi britanskoj obaveštajnoj službi i dobije kodno ime „Serafim“, što je naslov novog romana nedavno izdatog u Laguni.

Tema ove knjige je vreme. Tačnije, kako pojam promene epoha i protoka godina vidi jedan besmrtnik. Radnja knjige počinje u Pragu 1929. godine, a onda se seli u međuratni Beograd, pa u Berlin u vreme Drugog svetskog rata, i to na jedinu državu koja je u to vreme bila okupirana od Saveznika, a to je Island. Centralna priča dešava se koju deceniju kasnije, u vreme epidemije variole vere na Kosovu, kada vrhuška SFRJ sa Josipom Brozom na čelu nema drugog rešenja pred užasima sa kojima se suočava nego da pozove nekog ko je sa raznim užasima bio oči u oči mnogo puta.

Nemanja Lukić je sličan Džonu Viku, on je čovek fokusa, posvećenosti i čiste volje, ali je takođe elegantan, harizmatičan i vrhunski intelektualac obrazovan na Oksfordu. Opet, on je i tipičan Srbin, inatlija i ponekad tvrdoglav, meraklija i rodoljub, ali istovremeno i neko ko je u stanju na vrlo brutalan način da reši probleme (i ljude) koji mu se ispreče na putu.

Sem književne interpretacije postoji i stripovska koju je upriličio vrhunski majstor Dragan Paunović i gde je, vizuelno, agent Serafim kreiran po uzoru na britanskog glumca Džejmsa Pjurfoja.

Pošto je još rano da vam otkrivam koji veliki srpski glumac će igrati Nemanju Lukića u TV seriji čija premijera se očekuje na jesen, dozvoljeno mi je da kažem kako je roman „Serafim“ tek početak. On može da se čita kao potpuno samostalno delo, bez predznanja, čak i ako niste prethodno pročitali „Konstantinovo raskršće“. Za one koji su upoznati sa događajima u „Raskršću“, događaji opisani u „Serafimu“ pojasniće mnoge zaplete, likove i njihove sudbine, a takođe će poslužiti kao uvod u ono što sledi u nastavku čiji naslov je „Dorćolski rekvijem“ i gde će se priča o Nemanji Lukiću nastaviti, samo u današnje vreme, u kome su iskušenja drugačija a tajne i misterije dublje i mračnije. Svojevrsna katarza priče desiće se u romanu „Konstantinovo raskršće 2: Uspon Serafima“, koji će se pojaviti u knjižarama sledeće godine, nakon premijere TV serije.

Nemanja Lukić se vratio.

I ne namerava da ode.

Srešćemo se s njim među koricama knjiga, na TV ekranu, u stripu...

Knjiga „Serafim: Hronike Nemanje Lukića“ jeste početak jedne velike priče i uspostavljanje franšize. Verni čitaoci i gledaoci mogu da očekuju još mnogo priča obojenih intrigom i misterijom, a čiji glavni junak će vas voditi kroz lagume istorije i vremena, dok se zagonetno smeši i gleda istovremeno u pravcu prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Autor: Dejan Stojiljković
Izvor: Blic