Istražite riznicu Franca Kafke

Nacionalna biblioteka Izraela je digitalizovala retku kolekciju pisama, crteža i rukopisa autora „Preobražaja“.

Tokom života proslavljeni češki pisac jevrejskog porekla Franc Kafka je napisao mnoštvo neobičnih radova, uključujući i roman o čoveku koji se pretvorio u bubu i osobi koju pogrešno optužuju za nepoznat zločin. Danas, vek kasnije, u godini u kojoj obeležavamo smrt autora, ljubitelji književnosti mogu da se upoznaju sa novom digitalizovanom zbirkom sačinjenom od njegovih pisama, rukopisa i crteža, koji se nalaze na sajtu Nacionalne biblioteke Izraela.

Kolekcija sadrži oko 120 crteža i više od 200 pisama koji su se prethodno nalazili u vlasništvu Maksa Broda, Kafkinog prijatelja i sledbenika, koji je ujedno bio i izvršilac Kafkinog književnog nasleđa. Umesto da po Kafkinom zahtevu uništi poverenu mu građu, Brod je odlučio da je sačuva i objavi.

Nacionalna biblioteka Izraela je došla u posed ovoj značajnoj arhivi posle dobijanja dugotrajnog pravnog procesa vođenog sa Ester Hofe, sekretaricom porodice Brod, koja je bila držalac prava po smrti Maksa Broda 1968. godine. U periodu od decembra 2016. do jula 2019. godine celokupna zbirka Maksa Broda – koja se većim delom nalazila skrivena i pohranjena u bezbedne depozit kutije –prebačena je u Nacionalnu biblioteku Izraela čije se sedište nalazi u Jerusalimu.

„Kafkini dokumenti će se pridružiti milionima drugih koji su u prethodnim godinama postavljeni onlajn kao deo napora da očuvamo i prenesemo kulturna dostignuća budućim generacijama“ izjavio je direktor biblioteke Oren Vajnberg a preneo Jerusalim post. „S ponosom smo ovu riznicu učinili besplatnom i dostupnom svim studentima, naučnicima i milionima Kafkinih poštovalaca u Izraelu i širom sveta.“

Najznačajniji predmeti u Kafkinoj zbirci čine prepiska sa Brodom, njegovom nećakom Felis Bauer i teoretičarem Martinom Buberom, kao i nacrt za kratku priču „Svadbene pripreme na selu“, dnevnik koji svedoči o piščevom putovanju u Švajcarsku i delovi romana „Zamak“.

Iako je većina materijala ranije već bila objavljena, neki su do sada bili nepoznati istraživačima Kafkinog dela.

„Otkrili smo neobjavljene crteže, koji su bez autorovog potpisa i datuma, ali koje je Brod zadržao“, rekao je u izjavi za AFP kustos ove zbirke Stefan Lit.

Dodao je: „Veliko iznenađenje smo doživeli kada smo otvorili dokumenta koja su se nalazila u njegovoj plavoj svesci u kojoj je Kafka pisao na hebrejskom, koristeći se njegovim uobičajenim potpisom ‘K’.“

Rođen u Pragu 1883, Kafka je imao problematično detinjstvo koje se duboko odrazilo na njegov rad. Dva starija brata su umrla u ranom detinjstvu. Franc je bio najstarije dete od četvoro preživele dece. Mladi pisac je imao zategnut odnos sa oba roditelja: kako navodi „Enciklopedija Britanika“, Kafka je rekao da je njegov otac Herman bio emotivni nasilnik i da su mu materijalni uspeh i društveni status bili važniji od svega ostalog.

U sklopu nove digitalizovane građe nalazi se i oštro pismo na 47 strana upućeno Hermanu koje nikada nije poslato, a u kojem se Kafka opisuje kao „bojažljivo dete“ kojim nije bilo „naročito teško upravljati“.

Crteži koji su deo arhive nastali su u periodu od 1905. do 1920. godine i uključuju portrete i skice. Posebno se po svojoj intimnosti izdvaja portret Kafkine majke sa visoko podignutom punđom i malim okruglim naočarima. Drugi crtež je naslovljen „Pijanac“ i prikazuje srditog čoveka klonulog pred čašom vina.

Kafka je upoznao Maksa Broda na studijama prava u Pragu. Njegovi studentski dani bili su inspiracija za mnoga poznija dela koja istražuju teme kao što su otuđenje i nepravedna kazna – teme sa kojima se autor lično suočio i tokom svoje karijere.

Kafka je umro u 40 godini 1924. godine, nakon dugogodišnje borbe sa tuberkulozom. Autor je preklinjao Broda da uništi njegove rukopise ali prijatelj je, umesto toga, sakupio, uredio i objavio mnoge Kafkine poznate tekstove uključujući „Proces“, „Ameriku“ i „Zamak“.

Kada je Brod emigrirao u Palestinu u martu 1939. godine, poneo je većinu Kafkinih rukopisa sa sobom. Prema navodima zvaničnika biblioteke, Brod je većinu dokumenata 1962. godine ostavio Kafkinim naslednicima – deci jednoj od njegovih sestara; ova zbirka se danas nalazi u biblioteci Bodlian u Oksfordu u Engleskoj. Iako je Brod naložio svojoj sekretarici da Kafkin materijal preda javnoj arhivi, ona se suprotstavila njegovoj poslednjoj želji i prodala delove ove dragocene riznice.

Po navodima AFP-a, „međudržavna pravna sapunica“ koja je usledila bila je poprilično „kafkijanska“. Ali nekoliko decenija kasnije napori biblioteke da objedini zbirku napokon su uspešno okončani.

Kafka, sa svoje strane, „nije mnogo pridavao značaj svojoj ličnoj arhivi“, navodi Lit u svom blogu. „… Svaka pomisao o važnosti njegovih beležaka bila mu je strana. Možemo samo pretpostaviti da Kafka nije mogao da predvidi novčanu vrednost, kao ni da će se njegovi rukom ispisani papiri danas smatrati ‘svetinjom’.“

Izvor: smithsonianmag.com
Prevod: Aleksandra Mišić