Iskren i duhovit opis šest poznatih književnih ljubavnih veza

Oduvek su priče o dvoje ljudi koji pronađu ljubav uprkos svim nedaćama bile popularne, naročito među osobama koje obožavaju mačke ili među ljudima koji misle da će da umru sami.



Ispod se nalaze opisi šest poznatih ljubavnih parova književnosti kao i to šta možete da naučite iz njihovih veza:

1. Romeo i Julija

Šekspirovu priču o ovom paru nazivaju klasičnom ljubavnom pričom samo oni koji je nikad nisu pročitali. Kao prvo, oboje su imali četrnaest godina i zaista je zabrinjavajuće što tako mlade osobe misle da više nikada u životu neće doživeti takvu ljubav. Kao drugo, počinili su samoubistvo zato što su ludi jedno za drugim. Nisu želeli da čekaju ni časa kako bi se tenzija između porodica smanjila. I kao treće, ta njihova strastvena veza trajala je manje od nedelju dana. Šekspir je sjajan, ali setimo se da je ovo drama o emotivno nestabilnim tinejdžerima koji su napravili pakt o samoubistvu, jer se njihove majke mrze.

2. Edvard i Bela

Da li uopšte moramo da diskutujemo o ovome? Hajde, dobro. Mlade tinejdžerke širom sveta poludele su za ovom knjigom i potpuno ih razumem. Priča govori o Beli, šokantno jednodimenzionalnoj junakinji i njenoj vezi sa Edvardom, koji je loša osoba, kao i o prijateljstvu sa Džejkobom, koji je malo manje loša osoba, u zavisnosti od toga koju tinejdžerku pitate. U knjigama se diskutuje o tome da li Bela treba da umre i zauvek ima isti broj godina kao i njen besmrtni dečko. Koji je to broj godina, pitate se? Sedamnaest. Edvard baš i ne želi da se to desi, ali ga to ne sprečava da se noću krišom ušunja u njenu sobu i gleda je kako spava. Takođe je konstantno posmatra, ali to sve radi „kako bi je zaštitio“.  Prava, moderna verzija filma „Kazablanka“. Autorka Stefani Majer zaradila je ogromnu sumu novca pridajući knjige u kojima se piše o tome kako je važno imati dečka i kako je sasvim u redu da vas taj dečko ubije. Razmislite malo o tome.

3. Elizabet Benet i gospodin Darsi

Elizabet Benet i Ficvilijam Darsi su zaista preslatki, u smislu da su se prezirali kada su se upoznali, ali su nekako završili zajedno, jer 1800-ih, u Engleskoj, nije bilo nekog izbora. Elizabet kaže nešto u smislu: „Zdravo, oboje smo na igranci, ja sam pomalo čudna u društvu“, a Darsi misli: „Ova ludača je siromašna i govori ono što misli. Odo’ ja odavde.“ Govorio je loše stvari o njoj jer je bila siromašna, ona je govorila loše stvari o njemu jer nije bio džentlmen. Međutim, godinu dana kasnije, venčali su se, što je u redu. Valjda svako može da promeni mišljenje.

4. Dejzi Bjukenen i Džej Getsbi

Džej Getsbi je simpatičan momak koji se zaljubljuje u bogatu mladu devojku po imenu Dejzi, sa kojom provodi predivnih mesec i po dana, pre nego što ih rastavi rat, znate kako to ide. Pet godina kasnije, nakon što se obogatio, Getsbi se seli u kuću koja se nalazi na suprotnoj strani zaliva, preko puta Dejzine kuće u kojoj ona živi sa suprugom i ćerkom. Čudno, kažete? Hajde da nastavimo dalje.

On se zatim nada da će se ona pojaviti na jednoj od njegovih zabava. Getsbi uspeva da obnovi vezu sa Dejzi, koja vara svog muža. (Tipično za žene, zar ne?) Na kraju nisu ni završili zajedno jer je Getsbi vršio pritisak da Dejzi prizna da nikada nije volela svog supruga, što je bilo previše za nju, pa ga je ostavila. Na kraju svi umiru.

5. Džejn Ejr i gospodin Ročester

Džejn Ejr je plašljiva mlada žena kojoj su se desile neke loše stvari, sve dok se nije zaljubila u čoveka po imenu Edvard Ročester, koji ju je zaposlio kao guvernantu. Njihovo zaljubljivanje jedno u drugo odvijalo se veoma sporo, ali na kraju odlučuju da se venčaju. Ovo je nešto poput mjuzikla „Moje pesme, moji snovi“, samo što je Edvard već bio oženjen, ta žena sa kojom je bio u braku je poludela i sada je on drži zavezanu na tavanu njegove vile. Džejn je malo udrzmana ovom informacijom koju saznaje na dan venčanja, ali na kraju pomišlja: „Ma, nema veze. Neću ponovo da ulažem napore kako bih pronašla novog muškarca. Zaboravimo na ovu informaciju i na bivšu suprugu koja je zavezana na tavanu.“ Preslatko!

6. Skarlet i Ret

Skarlet O’Hara bila je jedna od jedinstvenih ženskih likova zato što je bila nečuvena kučka. Ret Batler bio je šarmantan glavni junak, zato što je sve vreme bio neviđeno ljigav. Na početku knjige vidimo Skarlet kao mlado i razmaženo derište, koje je zbog Američkog građanskog rata primorano da napusti svoj bogataški život. Kasnije postaje manje razmažena žena, koja je naučila dobro da manipuliše. Šarmantni nitkov Ret Batler često vređa Skarlet i ostavlja je da se snalazi u opasnim situacijama. Na kraju je udaje za Reta, jer ju je on sve vreme voleo! Takođe zato što je veoma bogat, a ona više ne želi da radi. U poslednjoj sceni Ret je ostavlja, jer čak ni on, lopov i vojni dezerter, ne može da se nosi sa njenim ludilom.


Autor: Britani Maksorli
Izvor: thoughtcatalog.com
Prevod: Lidija Janjić