Intervju sa novom književnom zvezdom Zejnom Džuhadarom

Malo je pisaca koji u svom debitantskom romanu uspeju da dotaknu toliko tema a da svakoj posvete dovoljno pažnje i vremena, i ispričaju priču na pravi način. Zejn Džuhadar je u romanu „Karta soli i zvezda“ na sjajan način uspeo da istka dve priče kroz koje nas je podsetio na moć koje priče imaju: da nas leče, podsećaju ko smo i da sami možemo biti heroji svojih priča.

Takođe, malo je pisaca koji na maestralan način uspevaju da prepletu čulne elemente sa dinamičnim porukama o osnaživanju žena, a ovaj mladi autor sirijskog porekla je to vrlo vešto postigao. Kao čitalac, otkrićete mnogo toga o sebi prateći centralne priče romana o dve heroine – Nur i Raviji – koje su živele u različitim vekovima, ali nam njihove potrage za domom pokazuju da su neke teme apsolutno bezvremene.

Sa autorom smo porazgovarali nakon promocije romana i saznali mnogo o temama romana, procesu nastajanja i idejama za sledeću knjigu.

Kakva je bila Vaša vizija knjige dok ste je pisali i koje ste ključne poruke želeli da pošaljete čitaocima?

Želeo sam da napišem roman čija priča ima isceliteljsku moć, i da poručim da je svaka priča važna. Glavna tema romana je nada, jer ona održava ljude koji su morali da napuste ili izgube svoj dom i odvoje se od porodice. Želeo sam da podstaknem svojim romanom ljude na razmišljanje o tome šta sve dom predstavlja, i da objasnim to može biti i nešto što ćemo poneti sa sobom. Mislim da kroz priče ta ideja može da se prenese.

Čitaoci će kroz Nurine oči moći da dožive neočekivana iskustva zbog njene čulne percepcije. Kako je snaga „sinestezije“ uticala na njen život i kako je na neki način postala njena super moć?

Ja imam sinesteziju koja predstavlja neurološki fenomen gde čulni nadražaji – zvuk, mirisi, ukusi, slova i brojevi, itd. – utiču na to kako osoba doživljava boje (ovo je naravno veoma uprošćeno objašnjenje). Podario sam Nur sinesteziju jer sam želeo da zapamti da, čak i u najgora vremena, ima jedinstvenu sposobnost koja će joj omogućiti da pomogne svojoj porodici. Takođe, ovaj fenomen dodaje boje i lepotu njenom svetu čak i kada sve deluje poprilično mračno.

Da li biste voleli da vidite filmsku adaptaciju ovog romana i koji bi faktori bili najvažniji kako bi film ostao veran knjizi?

Mislim da bi bilo sjajno videti adaptaciju „Karte soli i zvezda“, ali bi mi bilo važno da scenario, režija i produkcija bude data ljudima koji nisu belci, a da glumačka postava bude verna onoj iz knjige – dakle, većina likova su Arapi (uključujući i one koji su i crnci i Arapi) i Imazigeni, tako da bih voleo da takvi glumci budu i izabrani za film. Zaista bi mi najvažnije bilo da film ne bude „izbeljen“ ili egzotičan.

Šta nam možete reći o sledećoj knjizi koju spremate?

Trenutno radim na romanu o Amerikanki sirijskog porekla koja je umetnica i nestaje pod misterioznim okolnostima na vrhuncu karijere, i potomku njene najbolje prijateljice iz škole koji, šest godina kasnije, odlučuje da sazna šta se sa njom dogodilo u nasilnoj islamofobičnoj Americi.

Izvor: mahamoment.com
Prevod: Dragan Matković