Intervju sa Liz Pišon

Razgovor sa omiljenom dečjom autorkom za ovu priliku pripremila su deca. Uvek je zanimljivo kad čitaoci, a naročito mladi, postavljaju pitanja svom dragom autoru.

Šta mislite o Tomovom sve većem uspehu?

Prezadovoljna sam. To je divno i još uvek se osetim uzbuđeno kada vidim knjigu u knjižari, biblioteci ili bilo gde. Nagrada Red Haus je posebna jer za nju glasaju deca, tako da mi to mnogo znači.

Kako ste dobili ideju za lik Toma Gejtsa?

Počelo je kao ideja za ilustrovanu knjigu, koja se bazirala na skicen-bloku koji je imao mnogo crteža, pa su se delići i komadići zadržali. Tu se Tomov glas prvi put pojavio, kao i lik gospođe Vordington sa svojom pomalo dlakavom gornjom usnom. Ali izdavači su želeli više priče. Tako sam napisala jednu o Tom Gejtsu i sastavila je kao dnevnik sa crtežima na koricama. Izdavačima se dopao format i dosta im se dopala priča, ali mislili su da to dvoje ne ide jedno uz drugo. Tako sam na kraju kupila tri školske sveske i zamislila da Tom lično piše i crta u njima dok se gospodin Fulerman nadnosi nad njega, a Markus Meldru ga nervira. Srećom, izdavačima se ova ideja baš dopala tako da sam mogla da napišem celu priču sa svim crtežima i šarama, takođe.

Tom je vrlo drzak ali i vrlo pametan u svojim posmatranjima – da li je on baziran na nekome koga poznajete?

Pomalo na meni samoj dok sam bila dete, ali i na mom sinu, a i sećam se kakvi su bili neki od dečaka u obe moje škole. Tom je zapravo kombinacija mnogih različitih karaktera.

Ova knjiga se zbog svog izgleda i svih vaših divnih ilustracija dosta razlikuje od ostalih knjiga za ovu starosnu grupu. Kako radite i koje alatke koristite?

Prvo, uzmem sve ideje koje sam sakupila u svojim različitim sveskama i beleškama i počinjem da ih nasumice crtam da vidim da li će blesnuti iskra za neku priču. Ako se pojavi, onda koristim zaista tanak papir, koji se zove paus papir, da na njemu crtam i običan A4 papir sa mekom olovkom i gumicom. Pišem kao da to činim u vežbanci. Svaka strana ima grubu priču i crteže na kojima je sve rukom ispisano. To oduzima neko vreme, ali vreme leti kada sve ide kako valja. Za konačni umetnički efekat skeniram svaku stranu u računaru i ponekad pojačam crne i bele linije da bi došle do izražaja. Ponekad dodam i neka tipska lica da naglasim poentu u knjizi. Oba glavna fonta u knjizi su načinjena od mog rukopisa. Zar to nije sjajno?

Kada je „Moj savršeni svet – Tom Gejts“ osvojio nagradu Roald Dal, Frančeska Simon, autorka knjiga o Groznom Gaši, rekla je da je „briljantan roman za glasno cerekanje“. Ko su bili vaši omiljeni autori dok ste odrastali i koju bi ste zabavnu knjigu preporučili?

Veoma sam uzbuđena zbog svih lepih komentara! Kada sam bila mlađa, volela sam knjige Spajka Miligana i sve knjige Roalda Dala. Omiljena knjiga mi je verovatno „The Twits“ (Puffin). Ali sam i velika obožavateljka crteža i priča Ričarda Skerija. Fascinantni su mi svi detalji i smešna bića koja je dodao.
 
Izvor: clubs-kids.scholastic.co.uk