Hej, odrasli! Deca vole publicistiku!

Članak Džeja Metjuza objavljen u Vašington Postu pod naslovom „Hoće li me unuci i dalje voleti ako im kupim dokumentarnu literaturu?“ odmah je privukao našu pažnju.

Kao pisci publicistike za mlade čitaoce, bili smo zaprepašćeni – iako ne i iznenađeni – Matjuzovom pretpostavkom da su „knjige koje studenti izaberu da čitaju skoro uvek fikcija“. Često se susrećemo sa odraslima koji pogrešno veruju da deca misle „Udžbenici. Uf “, kada čuju reč „nefikcija, odnosno publicistika“.

Voleli bismo da Metjuz može sa nama posetiti školu – uživo ili virtuelno – jer evo šta deca zapravo govore:
 

 
I, zaista, zašto bi ovo bilo iznenađenje? U svetu izdavaštva za odrasle, takve knjige se dobro prodaju. Činjenice nas zanimaju, pa su zato i popularni brojni TV kanali sa dokumentarnim sadržajem, i to je razlog zašto je Ginisova knjiga rekorda iz godine u godinu bestseler. Ljudi svih uzrasta vole činjenice, statistiku i informacije!
 
Ali ne verujte samo nama. U trogodišnjoj studiji objavljenoj u američkom časopisu Školski bibliotekar objavljeno je da se više od 40% učenika uzrasta od od prvog do šestog razreda opredelilo za dokumentarnu literaturu kada im je ostavljena mogućnost da samostalno biraju. A da ovaj žanr privlači i mlađu decu govori i učiteljica vrtiću Marlen Koreja koja je pratila šta su njeni učenici uzimali iz biblioteke u periodu od tri i po meseca. Tako je otkrila da su odabrali više naslova iz nefikcije nego fikcije.
 
Druga studija, Kejtlin A. J. Mor, objavljena u Žurnalu za istraživanje pismenosti otkrila je da se više od 80% učenika prvih razreda opredelilo za dokumentarnu literaturu kada su bili pozvani da izaberu šta bi čitali. Štaviše, ne samo da su deca „znatno sklonija činjenicama nego mašti“, već će i u većem broju od odraslih izabrati istinite priče umesto fantazije. Kao što je Header Simpson hrabro izjavila „Deca žele svoju dokumentarnu literaturu, odrasli mogu biti njihova prepreka.“
 
O čemu se radi? Zašto toliko odraslih ima pogrešno shvatanje o sklonostima u čitanju dece koja ih okružuju?
 
Jedna od mogućnosti je da odrasli koji više vole fikciju pretpostavljaju da mladi imaju isti ukus. Osim toga, možda se sećaju da su morali čitati te užasne udžbenike, koji su, nažalost, mogli biti njihov jedini kontakt sa nefikcijom.
 
Na sreću, žanr se dramatično proširio u poslednje dve decenije, evoluirajući u novu vrstu knjiga koju su autori i ilustratori pažljivo osmislili kako bi uzbudili, inspirisali i angažovali mlade čitaoce. Kako je nedavno izvestio Pablišer Vikli, i radovi iz oblasti dokumentarne literature srednjoškolaca i mladih raznovrsniji su i inovativniji nego ikad ranije, a isto važi i za knjige namenjene mlađim čitaocima.
 
Jedan uspešan primer je narativna nefikcija, poput biografija u slici, i uzbudljivih istinitih priča.
 
Lusi, učenica petog razreda, veliki je ljubitelj aktivne nefikcije koja je uči raznim veštinama, jer „kada zatvorite knjigu, preplave vas inspiracija i kreativnost“. Druge inovativne knjige zasnovane na činjenicama, pružaju mladim čitaocima mogućnost da ih pretražuju. Učenik četvrtog razreda Matju uživa u njima jer nude „mnogo izbora u načinu čitanja."
 
Postoje i novi formati, uključujući dokumentarne stripove poput i novo interesovanje za autobiografske priče, a današnja dokumentarna literatura ne zazire od teških tema.
 
Mnoštvo vrsta, formata, oblika i stilova pisanja nudi veliki izbor a samim tim postoji velika mogućnost da će nešto privući svakog mladog čitaoca. Autori, ilustratori, urednici i umetnički direktori sarađuju u stvaranju intrigantnih knjiga iz oblasti nefikcije koje obuhvataju širok spektar aktuelnijh naslova sa zadivljujućom umetnošću, dinamičnim dizajnom i bogatim, privlačnim jezikom koji oduševljava i informiše.

Nasuprot zastareloj pretpostavci gospodina Metjuza, današnja dokumentarna literatura nisu udžbenici iz prošlosti. I, kako pokazuju ovi mladi glasovi, mnoga deca vole nefikciju i bili bi oduševljeni ako bi na poklon dobili knjigu o svojoj omiljenoj temi.

Nagrađivane autorke dokumentarne literature, Sintija Levinson, Melisa Stjuart i Dženifer Svanson, osećaju se privilegovano da istražuju društvenu pravdu, nauku, inženjerstvo i druge teme koje vole da dele ono što nauče sa mladim čitaocima.

Autorke: Sintija Levinson, Melisa Stjuart i Dženifer Svanson
Izvor: publishersweekly.com
Prevod: Aleksandra Mišić