Harlan Koben predstavlja roman „Dečak iz šume“

Ideja za ovaj roman mi se javila kada sam pročitao priču o dečaku koji je pronađen izgubljen u šumi i pomislio sam: „Šta bi se desilo kada bismo pronašli šestogodišnjeg dečaka u šumi, koji se ne seća svoje prošlosti?“ Kune se da je celog života živeo u šumi i postoje dokazi koji mogu to da potkrepe – upadao je u kuće kako bi se prehranio. Ali nemamo nikakvu informaciju o roditeljima, ništa ne znamo o njemu.



A sada zamislite da je proplo 30 godina, a ovaj dečak – sada čovek po imenu Vajld – i dalje ne zna ništa, i dalje nema ideju o tome šta mu se dogodilo, ne zna ništa o svojim roditeljima. Ipak tu je, u šumi je ponovo, veoma je inteligentan i mnogo toga mu se dogodilo.

Na samom početku romana Hester Krimstin, advokatica iz Njujorka, dobija slučaj o nekome ko je nestao. Nekome ko je blizak i njoj i Vajldu. Njih dvoje moraju da shvate šta se dogodilo sa ovom devojčicom.

Na tom putu otkriće mnogo problematičnih stvari koje se odvijaju u gradiću Vestvila u nacionalnom parku Ramapo.

Sve to naći ćete u mom novom romanu „Dečak iz šume“.

Ko je Hester Krimstin iz romana „Dečak iz šume“

Oni koji su čitali moje prethodne romane sigurno su već upoznati sa tim imenom jer je Hester u skoro svakom od njih. Hester je počela kao advokatica za krivična dela koja je radila sa Majronom Bolitarom u prvim romanima. Uvek je imala malu ulogu, često komičnu jer je bila veoma oštra i zabavna.

Pomislio sam da bi bilo zanimljivo da saznamo njenu priču – kako je postala ono što je danas?

Sada ima sedamdeset godina i udovica je. Mislim da je zanimljivo i to što se tokom romana upušta u romansu, zaljubljuje se u nekoga.

I konačno vidimo celu njenu priču, tragediju iz njene prošlosti koja ju je oblikovala. Vidimo šta je sve dobila i izgubila.

O stvaranju likova u ovom romanu

Uvek počinjem od „šta ako?“.

U ovom slučaju, šta ako bi devojčica iz vaše škole nestala? To je bila prva misao.

Drugo pitanje je bilo: ko će da ispriča ovu priču? Neko potpuno običan ili drugačiji, muško ili žensko, mlad ili star, počeo sam da sastavljam delove. Ovde sam pomislio šta ako bi to bio dečak koji je iz šume izašao sa šest godina – nikoga nije poznavao, nije znao ništa o svojoj prošlosti, čak i trideset godina kasnije i dalje ništa ne zna.

Da li bi ovo dvoje ljudi moglo da se poveže na neki način? Kada bi on tražio nju, da li bi to bila zanimljiva priča koju bismo mogli da pratimo?

Tokom puta sam se trudio da učim o njemu. Razmišljao sam o vrhu ledenog brega i toj slici gde uvek vidimo samo ono iznad vode, a postoji ceo svet koji se nalazi ispod površine. Nisam ranije o tome razmišljao. Znam da mnogi pisci imaju običaj da napišu cele biografije svojih likova pa mogu da vam kažu šta su doručkovali 4. juna 1973. ili kada su doživeli prvi poljubac. Ja više volim da krenem od svega nekoliko informacija o toj osobi i učim tokom puta.

Ponekad me likovi iznenade. Zanimljivo je koliko brzo uspeju da se izdignu. Mislim da je ključna stvar koju kao pisac morate da imate empatija, ne u smislu toga da ste dobra osoba, već empatija da uđete u umove različitih ljudi. Bitno mi je da mogu da vidim i razumem njihovu perspektivu. A to čini veliki deo pisanja bilo čega.


Izvor: youtube.com   
Prevod: Dragan Matković