Haled Hoseini: Volim da budem okružen knjigama

Volim knjige. Volim da budem okružen knjigama. Za biblioteke sam prvi put saznao kada sam se preselio u Francusku 1976. godine, i mogu da kažem da sam se u tom trenutku zaljubio u biblioteke.

Sećam se koliko sam bio iznenađen činjenicom da mogu da uđem u biblioteku i izaberem bilo koju knjigu, a da ne moram da je kupim. Mogu da je pozajmljujem i čitam iznova i iznova, a zatim mogu da se vratim i pozajmim novu knjigu. To je za mene bilo novo iskustvo i osećao sam se kao dete u prodavnici slatkiša, jer sam u detinjstvu čitao mnogo knjiga.

Sada, kao roditelj, volim sa decom da idem u biblioteku, gde čitamo knjige i tražimo razne informacije na internetu.

Kada sam pisao prvu knjigu, proveo sam dosta vremena u biblioteci, u gradu Sanivejl, u Severnoj Kaliforniji. Sedeo sam u biblioteci i pisao „Lovca na zmajeve“.

Kada sam radio kao lekar, svaki dan sam odlazio u biblioteku. Pauzu za ručak provodio sam u Mauntenvju javnoj biblioteci. Nisam voleo pauzu da provodim u bolnici, pa sam, nakon što bih ručao, ostatak vremena provodio u biblioteci, čitajući knjige i novine, sedeći na tom divnom mestu. Biblioteke su jako važan deo mog života i voleo bih da se to prenese na moju decu. Želim da na bibliteke gledaju kao na zajednički prostor, gde mogu da se osećaju sigurno i da uživaju čitajući knjige.

Zajednice koje nemaju biblioteke ili koje ograničavaju upotrebu istih su na velikom gubitku. Biblioteke su posebna mesta. One su institucija u kojoj je svaka osoba jednaka. Ljudi iz raznih sfera života mogu da dođu u biblioteku i nauče nešto novo, jer to je sjajno mesto koje vam pruža mnoge prilike za učenje i sticanje znanja.

[O cenzuri]

Moj prvi roman, „Lovac na zmajeve“,mnogo se puta našao na listi knjiga koje su zabranjene i nikada mi nije bio jasan razlog za to. Nisam siguran od čega to treba da štitimo decu, jer sam do sada primio hiljade i hiljade pisama dece koja idu u osnovnu i srednju školu, a koja su pročitala knjigu u sklopu lektire, ili prosto jer su sami to želeli, i na osnovu onoga što su pisali u tim pismima, mislim da su zreliji nego što mislimo.

Shvataju kontekst, shvataju zašto se određene scene nalaze u knjizi. To su mi i napisali. Mislim da na decu gore utiče pop kultura kojoj su izloženi putem televizije i interneta, i to što ona promoviše da je važno biti bogat i popularan. Deca koja su čitala moje knjige, na primer knjigu „Lovac na zmajeve“, kazala su mi da ih je baš ovaj roman podstakao da čitaju. Iako se u njemu pominju ozbiljnije teme, verujem da su deca dovoljno zrela da mogu da ih shvate.

Na kraju, roditelji su ti koji odlučuju, jer deca su različita. Kada deca čitaju roman kao što je „Lovac na zmajeve“, roditelji treba da porazgovaraju sa njima. Mislim da deci čine medveđu uslugu time što ovaj roman stavljaju na listu zabranjenih knjiga. „Lovac na zmajeve“ opisuje Avganistan i omogućava deci da se upoznaju sa delom sveta i načinom života koji im nisu poznati i koji se toliko razlikuju od njihovih života.

Autor: Haled Hoseini
Izvor: ilovelibraries.org
Prevod: Lidija Janjić
Foto: Elena Seibert