„Fratarske priče“ Ive Andrića od petka u prodaji

„Fratarske priče“, deseta zbirka priča našeg nobelovca Ive Andrića u izdanju Lagune, naći će se u prodaji od petka, 16. oktobra. Sredinom treće decenije XX veka Andrić je pripremao jednu veliku fratarsku sagu. Ne napisavši, međutim, tu veliku fratarsku „dramu“, on je objavio niz pripovedaka sa fratarskom tematikom, ukazujući na poseban duh, način života i borbu bosanskih fratara sa turskom vlašću.
 
Iako u istoriji naše književnosti Andrić slovi kao vrhunski romansijer, moglo bi se reći da jezgro njegove književne umetnosti jeste upravo priča, a pripovetka njegov osnovni žanr. U saradnji sa Zadužbinom Ive Andrića napravljen je izbor priča i novela. Ovakvim tematskim izborom čitaoci će se upoznati i sa manje poznatim i publikovanim Andrićevim pričama. Na taj način, njegovo pripovedačko delo, sa svim bogatstvom tema, motiva i ideja, biće šire i potpunije dostupno čitaocima.
 
Velikodušni entuzijasti i zanesenjaci, racionalni i mudri duhovnici, promućurni, dovitljivi i lukavi borci, ali i nabusiti i mrzovoljni osobenjaci i priučeni bogoslovi, Andrićevi franjevci su jednostavni ljudi, iskreno predani svojoj veri. Ovi „Hristovi siromasi“ koji bosanskim putevima hodaju bosi, u mantijama od grubog sukna, opasani konopom umesto pojasom, čuvajući veru u siromaštvu i odricanju, prerastaju u protagoniste jednog od najuspelijih Andrićevih pripovedačkih ciklusa.
 
„Ovo je zemlja oskudna i uboga, tijesna i mrka, ni valija nije u njoj lako biti a kamoli raja i redovnik. U ovoj se zemlji jedna čaša vidi i bode oči kao najviša kula u nekoj drugoj. Kome je do toga da bude rahat i zenđil, nije mu se trebalo u njoj roditi ni zafratriti. Ovdje se dram radosti dušom plaća. A ti idi sad pa pitaj zašto je tako. Ili, još bolje, niti idi niti pitaj, nego sjedi gdje si i budi što si, jer je ludo ići i pitati drugog šta te boli, a mnogo pametnije sjediti i razgovarati sam sa svojom mukom. I da odeš tamo, ne bi ti ništa koristilo. Cijelog vijeka bi ostao ono što si. Ko te nikad ranije nije čuo ni vidio, samo kad te pogleda rekao bi odmah: Otkud ova fratrina ovdje?“
 
Ivo Andrić (1892–1975) jugoslovenski književnik i kraljevski diplomata, rođen je u Bosni i Hercegovini. Ovenčan je Nobelovom nagradom za književnost 1961. zbog svog celokupnog dotadašnjeg rada „o istoriji jednog naroda“, prvenstveno za roman „Na Drini ćuprija“ (1945). Kao gimnazijalac, Andrić je bio vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, i pripadnik naprednog nacionalističkog pokreta Mlada Bosna. U književnost je ušao pesmama u prozi. U prvoj fazi, koju obeležavaju lirika i pesme u prozi („Ex Ponto“, „Nemiri“), Andrićevo viđenje sveta obojeno je ličnim egzistencijalno-spiritualnim traganjem; druga faza, koja traje do Drugog svetskoga rata, obeležena je okretanjem pripovedačkoj prozi. U trećoj fazi su nastala opsežnija dela – romani „Na Drini Ćuprija“, „Travnička hronika“, „Gospođica“ i nedovršeno delo „Omerpaša Latas“, kao i najznačajnije ostvarenje tog razdoblja, pripovetka „Prokleta avlija“. Uz izuzetak „Gospođice“, realističkog psihološkog romana smeštenog u srpsku palanačku sredinu, ostala dela su uglavnom locirana u Bosni, u prošlost ili u narativni spoj prošlosti i sadašnjosti. Umro je 1975. u Beogradu.
 
Knjigu „Fratarske priče“ možete pronaći od petka, 16. oktobra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.