Delfi Kutak je pročitao: „Vodenduh“

S ljudima koji su zagonetke i s ljudima koji su zamke mora da se pazi. Zagonetka se može rešiti ali zamka ne može.

Samjuela je majka napustila kad je imao jedanaest godina. Neprimetno, postepeno, malo-pomalo.

Svakim danom je odnosila po neku sitnicu iz kuće i na kraju kuću je napustila sa jednim jedinim koferom.

Samjuel je neuspeli pisac i predaje Uvod u književnost. Posle dvadeset godina života bez majke primiće poziv od izvesnog advokata.

„Ja branim vašu majku u postupku  koji je država  pokrenula protiv nje. Ja ću zastupati njene interese kako na sudu tako i u medijima makar dok ne potrošimo novčana sredstva.“

Zašto se sada Fej vraća u život svog sina kojeg je napustila?

S druge strane, izdavač traži od Samjuela da ispuni obaveze iz ugovora tako što će napisati knjigu o svojoj majci – biografiju. Iz pera sina kojeg je ostavila da preživljava detinjstvo bez majke.

„Ne boj se.“ To su bile poslednje reči koje mu je tada rekla.

Dok je bio mali, Fej mu je pričala o vodenduhu. Duhu njenog oca. To je duh u potrazi za decom koja napolju šetaju sama. Kada ga pronađu, vodenduh se detetu prikaže kao beli konj. Pitom konj. Deca se obraduju i skoče na konja da ga jašu. Poteraju ga da ubrza i to se deci dopada. Ali onda deca požele da ga vide i drugi. Da vide njihovog konja. Konj kao da to oseti, i na vrhuncu svoje brzine skrene ka litici i sunovrati se u ponor.

Kakve veze vodenduh ima sa celom pričom?

Naizmenično čitajući prošlost i sadašnjošt, upoznaćemo Fej kroz njeno najranije detinjstvo. Biće nam dočarano kako jedna porodica može da se razori donoseći pogrešne odluke.

Iako je roman obiman, ovo je sjajna porodična saga prepuna trilerskih obrta.

Detalji su neverovatni i ništa nije suvišno.

Ova knjiga je kompleksna i čita se sporije. Ali nećete zažaliti. Ja nisam zažalila.

Autor: Sara Ristović
Izvor: Delfi Kutak