Delfi Kutak je pročitao: „Uznemireni ljudi“

Šta biste sve mogli da učinite za svoju decu?

Ali, hajde da zasad zaboravimo na ovo pitanje, jer ovo nije knjiga o deci. Barem ne sasvim...

Na samom početku Bakman nas upoznaje sa okolnostima koje su dovele do jednog samoubistva skokom s mosta pre deset godina, upoznaje nas s jednim Džekom koji je pokušao da spasi samoubicu, jer on voli da spašava. Džek će postati policajac. Saznaćemo ponešto i o nekim drugim likovima, najviše o jednom pljačkašu, koji je, eto, slučajno našao pištolj (igračku ili pravi?) i rešio da dan pre dočeka Nove godine opljačka banku. I sve bi bilo drugačije da banka nije bezgotovinska, da se naš pljačkaš nije uplašio, da nije uleteo u stan čija su vrata bila otvorena, da nije morao prisutne da uzme za taoce...

Kroz priče svojih likova, pisac nam provlači mnogo životnih činjenica i pouka, pa će sam početak mnogima zaličiti na romane popularne psihologije. Ako ste ljubitelj istih, naoštrite olovke, mnogo rečenica ćete poželeti da podvučete ili negde zapišete.

Ako, pak, niste ljubitelj popularne psihologije, nemojte se obeshrabriti. Kad taoci budu pušteni, a od pljačkaša ne bude ni traga ni glasa, zbog pomalo neobičnih svedočenja, nećete moći da odolite, a da ne pokušate da rešite zagonetku koju je Bakman genijalno osmislio. Ko su taoci? Kako su povezani? Ko je pljačkaš? Poput najvećih detektiva pratite tragove, upotrebljavate intuiciju, jer Bakman će vas veštim ubacivanjem detalja u priču naterati da predviđate, nagađate, da povezujete te detalje. Ipak, verujem da će vam mnogi promaći. A to će čitavoj priči doneti posebnu draž. Bez sumnje ćete se zabaviti!

Pričajući o taocima, Bakman pomalo karikira događaje, karikira likove. Dovodi ih u situacije koje izazivaju i smeh i podsmeh. (Imamo čak i jednog iznajmljenog zeca!) Ali kroz jednu simpatičnu, duhovitu priču Bakman se bavi ozbiljnim temama. Ekonomskom krizom, karijerama, bankama, berzom. Ali najviše međuljudskim odnosima. I to ne bilo kakvim. Najviše partnerskim. Ako ste osoba koja se boji zbližavanja, ako ste žena koja gradi karijeru, dok muž čuva decu, ako ste zaljubljeni u isti pol, ako ste u braku predugo, ako ste ostali bez voljene osobe ili ste se razveli, u nekoj ćete se priči pronaći.

I sad da se vratim na pitanje s početka. Ova knjiga se na jedan poseban način bavi roditeljstvom, tačnije odnosima roditelja i dece. Imamo odnos oca i sina koji rade isti posao, borbu za decu nakon razvoda, jednu Ru koja je mnogo naučila od oca, jednu Julu kojoj majka uvek kaže mudru reč, roditelja čije je dete narkoman, dete čiji je roditelj alkoholičar, buduće roditelje koji se plaše da li će biti dobri svojoj deci... Šta sve deca rade zbog roditelja i šta su roditelji sve spremni da urade za svoju decu...

Iako ne sasvim, ovo je ipak knjiga o deci.

Znate li kad neko oseća da je najvažniji?

„Jeste li nekad držali trogodišnjska za ruku na povratku iz obdaništa?“
„Ne.“
„Tad se osećate kao da ste najvažniji na svetu.“

A držati ovu knjigu je bilo uživanje. Razonodila me je, razveselila, raznežila. Ovo je jedna bajka bez vila i vilenjaka, bez patuljaka, bez bundeve i vretena. Bajka o toplini u ljudskim srcima. Ako vi „razumete da su ljudima potrebne i bajke, a ne samo priče“, onda je ovo knjiga za vas.

Imate li je već u svojim rukama?

Autor: Andrijana Petković
Izvor: Delfi Kutak