Da li je „Trn u grudima“ jedna od „opasnih“ knjiga koje bi tinejdžeri trebalo da pročitaju

Nedavno sam se srela sa jednom od profesorki engleskog jezika iz srednje škole i razgovor je prirodno skrenuo na temu knjiga. Rekla sam joj koliki uticaj na mene su imale knjige koje sam pročitala tokom srednje škole i navela nekoliko naslova – „Grof Monte Kristo“, „Gospodar muva“, „Veliki Getsbi“ i „O miševima i ljudima“.



Priznala da iako sam volela sve ove knjige – zaista, sve se nalaze u mojoj ličnoj biblioteci – ona u kojoj sam najviše uživala bila je „Trn u grudima“ Kolin Mekalou, koju mi je drugi profesor engleskog dao kao lektiru. Moja profesorka se na trenutak podsmehnula: „Mrzela sam tu knjigu i nikada je nisam davala učenicima“, rekla je. „Zaista ne mislim da je njen sadržaj prigodan za tinejdžere koje je lako impresionirati.“

Zbog seksa ili zbog seksa sa sveštenikom? Želela sam da je upitam, ali nisam.

Kao tinejdžerka, retko sam vodila razgovore o seksu, a kamoli čitala o tome. Povremeno bi mi tetka dobacila neki romantičan roman kao da je znala da u mom domu ništa nikada neću naučiti o delovima tela muškaraca i žena. Seks je bio zabranjena tema moje religiozne majke, odmah uz pitanja poput: „kako znaš da Bog zaista postoji?“ i „zašto tata tako često spava na kauču?“ Bila su to pitanja koje nije želela da čuje.

Znala sam iz priča u školi da „Trn u grudima“ – priča o zabranjenoj ljubavi između devojčice koja postaje žena, Megi, i starijeg sveštenika, Ralfa – neće naići na odobrenje moje majke. Delom me je privlačila zbog toga što bi čitanje takvog štiva značilo da radim nešto nevaljalo i buntovničko, zato sam žudela da uronim u roman Kolin Mekalou. Ali kada sam započela čitanje, pojavio se drugi, mnogo važniji razlog zbog koga sam želela da je pročitam do kraja.

Ostavila je na mene tako snažan utisak kao nijednu do tada, i još uvek čuvam rad koji sam napisala o njoj. Teme posvećenosti i obaveza prema ljubavi, porodici, pa čak i religiji, žestoko su uticale na mene. Pisala sam o ironiji ‒ Ralfovoj posvećenosti Bogu koja je opadala i verovatno se probrazila u obavezu kada se zaljubio u Megi, i načinu na koji je Megi ostala privržena Ralfu uprkos braku sa drugim – braku koji se, odmah nakon medenog meseca, sveo na obavezu.

Posvećenost i obaveza bile su toliko različite vrednosti, a ipak je delovalo da su u jednom trenutku mogle da zamene jedna drugu. Razmišljala sam o tome da li je pogrešno dovoditi u pitanje posvećenost i obavezu, čak i kada su uslovljene zavetom, ili je to samo... ljudski?

Posle ove knjige, „Magbet“ je bio sledeći u lektiri. Međutim, ja nisam mogla da prestanem da razmišljam o romanu „Trn u grudima“. Šta je to što vezuje ljude čak i nakon što im se veza ugasi? Zašto bi se neko držao idealističkih vrednosti umesto da ih duboko preispita?

Razmišljala sam o ponosu i ambiciji i drugim stvarima koje mogu stati na put jednostavnoj ljudskoj sreći. Šta se može dobiti ili izgubiti tokom života ako osoba ili par odbije da preispita svoje izbore ili shvate da jesu ili nisu doneli pogrešnu odluku? Pitala sam se da li je religija bila „negativac“ u ovom romanu, kao i u braku mojih roditelja, ili je odigrala neophodnu ulogu. Razmišljala sam da li obaveza i ljubav mogu postojati zajedno ili će neko uvek završiti na kauču.

Roman Kolin Mekalou predstavlja prelomnu tačku za mene, osvestio mi je neka pitanja u vezi sa ljudskim odnosima. Usudila sam se čak i da jednom ili dvaput porazgovaram sa majkom o razvodu. Iako je ostala sa mojim ocem dok ih smrt nije rastavila – i on nam svima mnogo nedostaje – priznala je da je mogla da donese i drugačiju odluku. Život je kratak. Šabloni se mogu promeniti. Iako njen put nije bio nešto što bih ja kao mlađa mogla da razumem u potpunosti, vreme mi je razbistrilo pogled na složenost posvećenih veza i snagu obaveze. Obaveze mogu držati ljude zajedno tokom prirodnih životnih prekretnica i odupreti se odškrinutim vratima prema sjajnim novim mogućnostima. Ta sekretarica lepog osmeha koja dobro izgleda. Taj prijatelj koji ume da vas sasluša i pozvao vas je na piće. Svaki izazov je test obaveza i posvećenosti, svaki je potencijalno definišući i oplemenjujući i osvetljava lične granice.

Da li mislim da je „Trn u grudima“ knjiga čiji je „sadržaj prigodan za tinejdžere koje je lako impresionirati“? Možda i nije ako posmatramo površinu – seks sa sveštenikom i sve to. Ipak, mislim da je upravo to jedna od „opasnih“ knjiga koje bi tinejdžeri trebalo da pročitaju. Priča Kolin Mekalou poziva čitaoca unutra svojom epskom širinom i vrcavim mogućnostima, a zatim otvara um svojim neočekivano zbunjujućim širokim pogledom na svet. Ohrabruje čitaoce da uzmu u obzir mnoge kvalitete sive zone koja se može naći u odnosima odraslih – i onda i decenijama kasnije.

Autor: Tereza Volš
Izvor: npr.org
Prevod: Dragan Matković