Čovek koji stvara privatne biblioteke – posao ili strast?

Odakle sve te besprekorne biblioteke koje se pojavljuju na stranicama časopisa? Mnoge od njih su dela ruku sakupljača knjiga, koji idu u potragu širom sveta da pronađu izdanja koje će u isto vreme izgledati lepo na policama ali i odavati interesovanja vlasnika biblioteke.



Kinzi Marbl shvata vrednost pisane reči, čak i u digitalnoj eri. „Originalno prvo izdanje knjige „Ubiti pticu rugalicu‟ je koštalo 7.500 dolara 1999. godine, a danas kopije tog izdanja koštaju oko 35.000 dolara‟, kaže ovaj američki kolekcionar i kreator tuđih biblioteka.

Njegovi klijenti žive na sve četiri strane sveta, ali jedno putovanje u London i poseta maloj knjižari retkih izdanja po imenu Hejvud Hil u Mejferu ga je inspirisala da uđe u ovaj posao.

Ovaj bivši bankar je otvorio svoju knjižaru u Vašingtonu 1994. godine kako bi „učio o poslu od samog početka‟, da bi od 1999. godine počeo je da se bavi isključivo privatnim bibliotekarstvom.

Mnogi od njegovih klijenata su arhitekte i dekorateri koji rade za dobrostojeće klijente i ponekada im je potrebno nešto čime bi ispunili metre i metre slobodnog prostora.

Marabl za početak odlazi kod svojih klijenata kako bi ih upoznao i stekao osećaj za njihove potrebe i kako bi uvideo šta je to što njima odgovara. Osim u slučaju kada naručioci imaju specifične želje, on ih upoznaje sa listama koje je napravio sa svojim saradnicima tokom godina, a na kojima se nalazi: spisak od 100 najboljih ženskih autora, ili najbolji naslovi u žanru naučne fantastike, ili najbolja dela o američkoj arhitektiri u razdoblju od 1800. do 2005, pa čak i spisak knjiga o engleskim baštama (koji sadrži oko 250 naslova).



Knjige o umetnosti, klasici, knjige o hrani, napicima ili biografije su nešto što je, prema rečima Marbla, tipično za biblioteku u kući rustičnog tipa. „To su sve knjige koje su lepe na oko, zabavne i lake za prelistavanje, te ih neki zovu 'knjigama koje stoje na stolu', ali su u dobrom stanju i sa vrlo malo fine prašine na sebi‟, kaže Marbl.

Ponekad ima i čudne narudžbine, kao što su knjige o alhemiji, istinitim zločinima, a jednom mu je tražena knjiga iz 18. veka o zapisima iz javnih kupatila.

Ali bez obzira na temu, Marbl i njegova dva asistenta će se baciti u potragu za knjigom.

On takođe kaže i da biblioteke sačinjene od prvih izdanja više nije moguće napraviti, osim u slučaju da neko ima milijarde i milijarde dolara. Na primer, njegova redovna klijentkinja, Opra Vinfri, želela je sva prva izdanja knjiga koje su dobile Pulicerovu nagradu, a koja je prvi put dodeljena 1918. godine. Za tu biblioteku mu je bilo potrebno nekoliko godina da je dovrši, dok mu je za kolekciju knjiga o američkim predsednicima (biografije, autobiografije i „bilo šta što su oni pisali‟), bilo potrebno preko četiri godine pre nego što je sve bilo spremno da se kolekcija postavi.

Marbl je ranije krstario Amerikom, a neretko i po Londonu, kako bi obišao sve knjižare i prodavce knjiga, ali mu je danas većina izvora dostupna preko interneta što njegov život čini mnogo jednostavnijim. On još kaže da specijalizovani sajtovi pružaju vrlo precizne informacije i da potraga za pravom knjigom može biti monoton posao, ali da im se to dopada.

Marbl i njegovi saradnici sami postavljaju biblioteke. „Insistiram na tome. Ne samo zato što sastavljamo katalog za svaku zbirku, već i zato što sve mora biti složeno na određen način‟. Sve knjige su prekrivene sjajnim papirom koji služi kao zaštita, i ima puno premeštanja, podizanja, raspakivanja i penjanja uz merdevine. Priznaje da se obavezno opskrbi aspirinima kad počne sa slaganjem knjiga, ali kada se prazne police pretvore u pune, sa svim tim knjigama, trenutak je da se napravi pauza uz veliku čašu votke!

I dok je savet njegove kompanije da gostinska soba treba da ima oko 30 knjiga, neke druge kolekcije mogu imati stotine ili hiljade naslova. Marblov najveći poduhvat u kreiranju biblioteke je projekat koji se sastoji od oko 3.000 naslova u stanu na dva nivoa na Long Ajlendu. Kaže i kako je to uvek naporan posao jer redovno kupuje čitave kolekcije kako bi održavao svoje zalihe.

Što se tiče cene knjiga koje nabavlja za klijente, naplaćuje im maloprodajnu cenu knjiga plus troškove slanja, ali ne zaračunava utrošeno vreme za traženje knjiga.

„98 procenata vrednosti knjige leži u onome što je u njoj‟, navodi Marbl.

Jedan od najlepših trenutaka u njegovoj karijeri je bio onaj kada je uspeo da dođe do veoma retkog primerka jedine knjige koju je napisao Tomas Džeferson „Notes on the State of Virgina‟, anonimno objavljene u Francuskoj 1785. godine.

„Pošto se nalazim u Virdžiniji, oko mene se nalazi dosta toga što ima veze sa Džefersonom, ali ova knjiga je imala samo 1.000 primeraka. Bio je predivan osećaj imati je u svojim rukama‟, kaže on.

„Knjige čine prostor. One ga greju, čine ga udobnim i stvarnim, čine ga prostorom u kome se živi‟, kaže ovaj kolekcionar i specijalizovani dekorater biblioteka.

Izvor: www.bbc.com