Čitanje nas čini srećnijim!

Naučnici sa Liverpulskog univerziteta nedavno su objavili rezultate istraživanja uticaja čitanja na ponašanje odraslih. Podaci do kojih su došli govore nam da postoji 20% veća verovatnoća da će osobe koje čitaju bar 20 minuta nedeljno biti zadovoljnije svojim životom od onih koje to ne čine.



Zašto nas čitanje čini srećnijim

Pozitivan efekat čitanja pritom nije ograničen na pojedinca, već se odražava i na njegove društvene interakcije. Četvrtina ispitanika, koji retko ili nikada ne čitaju, pokazali su sklonost ka depresiji. Petina onih koji čitaju izjavila je da se zahvaljujući toj aktivnosti osećaju manje usamljeno. Istraživači ukazuju i na to da nas čitanje upoznaje sa čitavim nizom životnih situacija koje ne moraju nužno biti deo našeg svakodnevnog iskustva, kao i da nas može podsetiti na prethodno stečene veštine i znanja. Na taj način nam omogućava da postanemo svesniji sebe i svojih kvaliteta, ali i da bolje razumemo i primerenije reagujemo na tuđe postupke.

Čitanje može zbližiti ljude koji osim ljubavi prema istim knjigama nemaju ništa zajedničko. Koordinator studije Džozi Bilington ističe da redovno čitanje najčešće rezultira rađanjem osećanja zajedništva i pripadnosti: „Naše istraživanje je pokazalo da ako čitanju posvećujete bar 30 minuta nedeljno, postoji 52% veća šansa da ćete se osećati prihvaćenim i 72% veća verovatnoća da ćete osetiti duh zajedništva.“

Kako nas čitanje opušta

Za razliku od drugih vidova konzumiranja medijskih sadržaja, čitanje se tretira kao aktivna forma relaksacije. Ono zahteva mentalnu i emocionalnu angažovanost, dok se gledanje televizije, slušanje radija ili surfovanje internetom smatraju pasivnim. Skoro polovina ispitanih ljubitelja čitanja izjavila je da im ova aktivnost pomaže da bolje spavaju. Čitanje, dakle, pozitivno utiče na više različitih aspekata našeg života: relaksaciju, komunikaciju, sposobnost razmišljanja i osećanje pripadnosti zajednici.

Zašto je važno da deca čitaju

Odrasli nisu jedini kojima čitanje može biti od koristi. Interesovanje za knjige, časopise i dnevnu štampu treba negovati od malih nogu. Rezultati kod dece brzo postaju vidljivi. Vaše dete će  čitanjem unaprediti sposobnost učenja, poboljšati veštinu izražavanja, stimulisati maštu, poboljšati koncentraciju i, naravno, steći nova znanja.

Kako kod deteta razviti ljubav prema čitanju

Decu je ponekad potrebno „pogurati“ u pravcu čitanja. Oslonite se na sledeće savete kako bi to iskustvo učinili zabavnim za celu porodicu:

1. Zajedno sa detetom otkrijte njegova interesovanja

Iako ovaj savet nije potrebno posebno objašnjavati, mora se napomenuti da je veoma važno da povedete računa o tome da dete ne kopira vaša interesovanja. Bilo bi korisno i da se ne pridržavate stereotipa kao što je „dečaci vole priče o herojima, a devojčice priče o prijateljstvu“. Vaše dete bi samo trebalo da otkrije šta mu se dopada. Ako ga interesuju kompjuterske igre, možda će se odlučiti za knjige iz te oblasti. Ako voli da sluša priče o davnim vremenima, recimo o starom Egiptu, pronaći ćete pregršt knjiga posvećenih takvim temama, prilagođenih mlađem uzrastu. Dete ne mora čitati klasične romane, važno je da zavoli čitanje. Upoznajte ga i sa časopisima, novinama i publicistikom.



2. Čitajte i sami i učinite knjige lako dostupnim

Ako vaše dete primeti da čitate i iz knjiga stičete razna znanja, i ono će poželeti da čita. Preporučuje se da knjige držite na vidljivom i lako dostupnom mestu u kući. Tako će mališan u svakom trenutku moći da uzme knjigu u ruke i počne da je prelistava. Knjige bi i u dečjoj sobi trebalo da mu budu nadohvat ruke. Naučite ga da ceni knjige, da ih ne oštećuje i ne cepa.

3. Razgovarajte o pročitanom

Bilo bi veoma korisno da odredite deo dana koji bi bio namenjen zajedničkom čitanju. Možete neki tekst čitati zajedno ili svako za sebe. Kada završite, razgovarajte o onome što ste pročitali i razmenjujte mišljenja. Zapanjiće vas do kakvih sve zaključaka deca mogu doći. Oni zahvaljujući toj zajedničkoj zabavnoj aktivnosti počinju da razmišljaju o sebi i svom mestu u svetu.

Ne morate previše brinuti o tome kako izgleda vreme namenjeno čitanju: ako je vaše dete danima zatvoreno u svojoj sobi sa knjigom, to je sasvim u redu. Ali i večernje druženje na kauču, uz dobru knjigu i grickalice, može biti zabavno.

4. Poklanjajte detetu knjige

Kupujte knjige svom detetu. Tako ćete zajedno otkriti šta ono zapravo želi da čita. Nemojte očajavati ako neke od knjiga na polici ostanu nepročitane.

5. Ne primoravajte dete da čita

Ako dete ne želi da čita, to je sasvim u redu. U jednom trenutku će i čitanje doći na red. Uverite ga da nećete insistirati na tome. Tako neće osećati pritisak i znaće da kapije sveta knjiga neće biti zaključane ako odluči da nešto kasnije pokuca na njih.

Postarajte se da sadržaj knjige nije suviše težak za dete. U redu je ako želite da otkrijete da li je u stanju da se izbori sa nekim tekstom, ali ako sumnjate, izaberite lakše štivo.

6. Povedite dete sa sobom na sajam knjiga, u knjižaru i biblioteku

Povedite dete sa sobom kada krenete u kupovinu knjiga i dozvolite mu da samo bira. Isto važi i za biblioteku. Kada mu pružite priliku da samo izabere šta će čitati, vrednost knjige raste u detetovim očima. Mnogi odrasli ljubitelji čitanja se rado sećaju lepih trenutaka koje su u detinjstvu proveli preturajući po kutijama punim starih knjiga. Pokažite detetu kako da izabere knjigu prelistavanjem ili čitanjem teksta na koricama.


Čitanje je važna aktivnost koja stmuliše maštu vašeg deteta i pomaže mu da izgradi zdrav odnos prema okruženju. Iskoristite šanse koje vam se svakodnevno ukazuju i nemojte biti strogi ni prema sebi ni prema svom nasledniku. Samo 20 minuta čitanja nedeljno učiniće i vas i njega srećnim i zadovoljnim.

Izvor: sofatutor.com
Prevod: Jelena Tanasković