„Cena radosti“ Stivena Eriksona redefiniše temu prvog kontakta

Od autora serijala Pripovest iz Malaške knjige palih, Stivena Eriksona, stiže nam „Cena radosti: Nožem u srce“, prvi roman kojim proslavljeni pisac epske fantastike čini, za mnoge, iznenađujući iskorak u žanrovske okvire naučne fantastike.

Kroz temu prvog kontakta, autor sprovodi analizu aktuelnih društvenih problema i postavlja neka od suštinskih pitanja u vezi sa zabrinjavajućom budućnošću ljudske vrste i potencijalnim pretnjama od samouništenja (ratovima, ekološkim katastrofama, iscrpljenjem resursa, itd), ujedno istražujući kako bi svet mogao da izgleda kada bi čovečanstvo bilo kadro da odbaci okove nejednakosti i eksploatacije.

Radnja romana „Cena radosti“ prati dolazak miroljubivih vanzemaljaca, pred kojima je zadatak da sačuvaju ekosistem Zemlje. Ljudi su prepoznati kao glavni uzročnik problema, a da bi došljaci iz svemira ispunili svoj cilj, iskorenjuju svaku vrstu nasilja i pružaju hranu i utočište svim stanovnicima planete. Ratovi prestaju, vojno-industrijski kompleks postaje izlišan. Droge, alkohol i cigarete gube efekat. Lokalne ekonomije propadaju. Omogućeno je slobodno kretanje i državne granice gube smisao.

Pisac nam omogućava da razvoj događaja pratimo iz ugla predsednika i premijera različitih država, medijskih mogula, trgovaca oružjem i drugih predstavnika ovdašnje civilizacije i saznamo kako se snalaze u novonastaloj situaciji.

U trenutku kada uvede čitaoca iza kulisa moći i otkrije mu kako se političari i medijski magnati nose sa promenama u načinu upravljanja svetskom populacijom i ekonomijom, piscu se pruža prilika da sprovede ozbiljnu analizu aktuelnih društvenih problema, iznese kritiku i ponudi moguće rešenje – nešto što je svojstveno žanru naučne fantastike.

Erikson u svom delu, piscima naučne fantastike odaje poseban tretman pa i ulogu spasioca. Pored izmišljenih likova, kakvi su spisateljica naučne fantastike Samanta Ogast – koju vanzemaljci otimaju i stavljaju u službu svog glasnogovornika – te pisca Ronalda Karpentera, u knjizi se pojavljuje i stvarni pisac naučne fantastike, Kanađanin Robert Dž. Sojer.

Pored kritike, koja „Cenu radosti“ svrstava u red najkvalitetnijih SF ostvarenja na temu prvog kontakta objavljenih tokom poslednje decenije, ni sam Sojer ne krije svoje oduševljenje Eriksonovim romanom istakavši da se radi o remek-delu „originalnom ostvarenju, briljantno zamišljenom i besprekorno izvedenom, sa fascinantnom centralnom idejom o suzbijanju ljudskog nasilja“.

Prevod romana je uradio Goran Skrobonja, a knjigu je, kao i sva dosadašnja Eriksonova dela, objavila Laguna.

Stiven Erikson (1959) je, osim studija arheologije i antropologije, završio i kurs kreativnog pisanja u Književnoj radionici Ajove. Serijal Pripovest iz Malaške knjige Palih proslavio ga je u celom svetu i osigurao mu mesto među najznačajnijim autorima žanra epske fantastike. Njegova dela istovremeno se čitaju kao angažovana kritika savremenog društva i ljudske civilizacije, kao veličanstveni ep, ali i kao vrtoglava pustolovina. Živi u Kanadi.

Izvor: art-anima.com