Bit generacija – simbol San Franciska

Izraz „bit generacija“, koji je 1948. godine skovao Džek Keruak, odnosi se na grupu autora koji su svojim delima oblikovali američku kulturu u godinama nakon Drugog svetskog rata. Iako je najveći deo stvaralaštva ovog ilegalnog, nekonformističkog pokreta mladih objavljivan i popularizovan tokom pedesetih godina 20. veka, bit generacija i danas ima veoma snažan uticaj u San Francisku.

Pripadnici bit generacije bili su pre svega prijatelji, a tek kasnije su izrasli u pokret. Jezgro grupe činili su Džek Keruak, Alen Ginsberg, Nil Kasidi, Gregori Korso, Herbert Hanke i Vilijem S. Barouz. Upoznali su se na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku sredinom četrdesetih. Nakon što se grupa preselila u San Francisko pridružili su joj se Geri Snajder, Lorens Ferlingeti (jedan od osnivača čuvene „Siti lajts“ knjižare), Majkl Meklur, Filip Vejlen i Lu Velč. Od tada kultura bit generacije predstavlja nezaobilazni deo života San Franciska.

Jedan od centralnih elemanata bitničke kulture podrazumeva odbacivanje standardnih narativnih vrednosti, duhovno preispitivanje, istraživanje zapadnjačkih i istočnjačkih religija, eksperimentisanje sa psihodeličnim drogama, odbacivanje materijalnih vrednosti, eksplicitni prikazi ljudskih života i propagiranje seksualnih sloboda. Zahvaljujući zastupanju ovakvih vrednosti i kulture, pripadnici bit generacije imali su reputaciju novih boema i hedonista koji su slavili neprilagođenost i spontanu kreativnost.

Dela poput Ginzbergovog „Urlika“ (1956), Barouzovog „Golog ručka“ (1959) i Keruakovog „Na putu“ (1957) predstavljaju najpoznatije primere književnosti bit generacije. Nakon objavljivanja „Urlika“ i „Golog ručka“ – dva izuzetno kontroverzna dela – usledila su javna suđenja zbog vulgarnosti, što je i doprinelo definisanju šta je uopšte vulgarno u književnosti; ova suđenja su pomogla da se liberalizuje izdavaštvo u Sjedinjenim Državama.

Bit generacija iznedrila je i svoju parodiju – bitnike. Naziv „bitnik“, nastao je 2. aprila 1958, kada je Herb Koen iz San Francisko kronikla spojio naziv ruskog satelita „Sputnjik“ i bit, želeći da istakne da „bitnici“ ne pripadaju mejnstrim tokovima i verovatno su komunisti. Bez obzira na istinitost ovakvih stavova, naziv se zadržao i postao popularan termin za nove stereotipe koji su se odnosili na pripadnike bit generacije: muškarac sa jarećom bradicom i beretkom koji recituje poeziju i udara u bongo (bubnjeve).

Prvi primer bitnika pojavio se u baru „Vesuvio“ (Nort Bič), gde je Veli Hedrik, umetnik sa bradom, obučen u rolku, u sandalama, angažovan da sedi u izlogu i slika. Do 1958, turisti u poseti San Francisku autobusom su odlazili u Nort Bič da vide lokalnog bitnika. Godinu dana kasnije Fred Mekdara pokreće u Njujorku uslugu „Iznajmi bitnika“. Oglašavao se u časopisu Vilidž vojs, a uslugu su pružali njegovi prijatelji koji su odlazili po pozivu da čitaju poeziju. Iako je većina prvobitnih pripadnika pokreta prigrlila bitnike, ili ih makar smatrala zabavnim (što je prikazano i u Ginzbergovom stripu „Pogo“), mnogi su smatrali da nisu autentični i da koriste bitničku kulturu kao izgovor za bezumno i divlje ponašanje.

Knjižara „Siti lajts“ predstavljala je jedan od najznačajnijih poduhvata bitničkog pokreta. Danas jedan od kulturnih spomenika San Franciska, ova nezavisna knjižara i izdavačka kuća specijalizovala se za svetsku književnost, umetnost i progresivnu politiku i bila je prva knjižara u državi koja je prodavala samo džepna izdanja. Osnovali su je Lorens Ferlingeti i Piter D. Martin 1953. godine. Zaostavština bit generacije, borba protiv autoriteta i buntovnički stavovi još uvek su najsnažniji uticaji u izdavaštvu „Siti lajtsa“, što je očigledno iz izbora naslova ove kuće. Ferlingeti je 1955. pokrenuo izdavačku kuću „Siti lajts“, danas poznatu po ediciji džepnih izdanja velikih pesnika, koja je objavila veliki broj najrazličitijih naslova. „Siti lajts“ je posvećena inovativnim i progresivnim idejama, snažno se opirući konzervativizmu i cenzuri što je jedna od temeljnih vrednosti Bit generacije.

„Niko ne zna da li smo mi bili katalizatori ili smo izmislili nešto novo, ili smo prosto bili neizbežna posledica nekog prirodnog procesa. Verovatno smo bili sve to.“ – Alen Ginzberg

Autor: Megan Buš
Izvor: theculturetrip.com
Prevod: Maja Horvat